Донаторство органа – нешто о чему се све више прича а мање ради
Потребно више промовисања на терену
Донорство, односно завештање органа је нешто о чему се све више прича у јавности, а мало ради на терену. Све је већи број тешко оболелих становника наше земље којима је потребна трансплантација органа како би се спасили животи, а мало донора. Међутим, ту има доста проблема, јер се мало ради на терену што потврђује секретар ЦК Бачка Паланка Бранислав Шобот.
-То би могло много боље да се одвија на терену, по општинама и градовима, само када би промовисање било организованије. Није довољно једном недељно да се на РТС прича о донорству органа, има и људи који имају питања и недоумице о томе, па чак и предрасуде које треба разбити. Неко мора да им објасни. Наша организација је већ одавно контактирала Институт за трансплантацију органа у Новом Саду где би Црвени крст по разним општинама помогао при промовисању донорства органа и приближавању овог вида хуманости грађанима. Имали смо изузетно велику вољу и жељу да се укључимо у то, међутим када смо дошли до реализације да се уради трибина и да се прича о томе то се није десило, истиче Бранислав Шобот.
Секретар ЦК Бачка Паланка наводи да је у неколико наврата у Новом Саду покушавао да сазна зашто се није одржала трибина о промовисању донорства, али безуспешно.
-Никад нисам добио одговоре и схватио сам да некима баш и није много стало до тога, јер да им је стало били би на терену нон стоп. Ми смо вољни и жељни да на терену укључимо велики број волонтера, студената и свих да што више радимо на промовисању донорства. Међутим, то не можемо сами, немамо пропагандног материјала и мислимо да ЦК треба да буде само логистика. Пошто сам видео да са Новим Садом нема никакве сарадње, прошле године сам на ВМА ступио у контакт са надлежнима да видимо можемо ли да добијемо пропагандни материјал и када би неко од њих могао да дође у Бачку Паланку да направиомо потребан број трибина. Жао нам је што је то тако и сматрамо да је наш народ веома хуман, само им треба сваку идеју приближити, наводи Шобот.
Према неким подацима, Србија на милион становника годишње има мање од једног донора, Хрватска има 12, Немачка 15-.20, а Аустрија 20-25, док највише донора има у Шпанији (35 на милион становника). То показује да донорство органа у Србији још није развијено, нешто због лоше промоције на терену, а нешто и због бројних предрасуда у народу. Исти подаци говоре и да у Србији на трансплантацију бубрега чека око 3.500 пацијената, њих 200 чека на трансплантацију јетре, док ново срце чека око тридесет пацијената.
Д. З.
