Историјат Црвеног Крста Војводине

У крајевима данашње Војводине, који су се налазили под Аустро-Угарском, било је активности на формирању организација Црвеног крста још од самих почетака ове организације: Панчево 1881. године добија прву филијалу, Нови Сад 1882. године, потом Бела Црква 1884., Суботица 1886… Новосадску филијалу називају и „Задруга“ која је имала задатак да „…у случају рата подиже болнице за рањенике и да се за њихову негу стара…“. Први председник био је Теодор Хирш.

До 1906. године основана су друштва и у другим местима у Војводини након чега је 1. децембра 1918. године основано Српско друштво Црвеног крста за Банат, Бачку и Барању. Ово друштво је функционисало самостално све до 21. децембра 1921. године када је „делокруг рада проширен на целу територију под називом Друштво Црвеног крста Краљевине ШС“.

Од многобројних активности Црвеног крста на овим просторима (народне кухиње, дечије обданиште и склониште, прва помоћ, прикупљање хране) треба издвојити изванредан допринос који је организација дала у санирању последица катастрофалних поплава 1926. и 1927. године када је стихија однела више десетина људских живота и порушила преко 1500 објеката. Прикупљени су значајни прилози у новцу, храни и одећи.

Према Правилима Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије 8. децембра 1933. године установљен је Дунавски Бановски одбор Црвеног крста а његово подручје захватало је поред данашње територије Војводине и Барању као и знатан део северне Србије. Крајем 1934. године на одручју Дунавског бановинског одбора у преко 600 општина било је 355 одбора и 271 повереништво са 22.233 члана (892 виша, 11583 редовна и 9758 помажућих). Организовани су течајеви за борбу против туберкулозе, полних болести и рака, отворена је анти-алкохолна амбуланта у Новом Саду. Течајеви за добровољне болничарке и болничаре су у највећем броју одржавани у Дунавској бановини, као и самарјански течајеви помоћу којих се обучавало помоћно медицинско особље. Рачунајући од 1929. до 1939. године оспособљено је скоро 7000 санитетског персонала. За нове медицинске установе прикупљан је санитетски материјал, организована је служба трансфузије крви и слагалишта (магацини).

За време Другог светског рата у Војводини престаје функционисање Црвеног крста, али у појединим местима чланови Црвеног крста сарађују са добротворним друштвима и организују акције као што је прихватна болница у Ср.Каменици, курсеви прве помоћи и санитетски течајеви широм Војводине, болница за туберкулозу на Иришком венцу која је радила и за партизане, сабирне акције (Помозимо српској деци, помоћ заробљеницима…). Почетком 1945. године обновљен је рад Покрајинског одбора Друштва Црвеног крста Војводине а међу првим акцијама било је и трагање за лицима несталим за време окупације.

Након Другог светског рата, нагласак је дат следећим активностима: рад са добровољним даваоцима крви, курсеви прве помоћи, кућна нега болесника, курсеви за сеоску омладину, борба против туберкулозе, борба против алкохолизма, социјални рад (прикупљање материјалних средстава, кухиње, помоћ из иностранства, семинари, обуке), елементарне и друге несреће (поплаве, земљотреси, пожари).

Подмладак Црвеног крста заузима значајно место у раду читаве организације још од самог почетка. Прва феријална колонија – Летовалиште Црвеног крста на Змајевцу у Фрушкој гори основана је 1928. године. Од укупно 1244 школе у оквиру Дунавске бановине био је организован подмладак Црвеног крста у 506 школа са 68383 чланова. За рад подмлатка била је задужена Секција Подмлатка Дунавског бановинског одбора а у свом програму је имала: летовалишта, изложбе, разне течајеве и приредбе а од прослава треба издвојити Дан мира, Матерински и дечији дан, Дан борбе против туберкулозе и Дан Подмлатка.

Центри подмлатка Црвеног крста имали су за циљ да се инструктори и најактивнији чланови упознају са организационом структуром и програмским задацима. У Војводини, први овакав центар организован је на Тестери (Фрушка гора) 1957. године.

Од посебног значаја биле су следеће активности Подмлатка Црвеног крста: семинари за инструкторе, рад теренских јединица, такмичења и смотре прве помоћи, омладинске радне бригаде, школске кухиње, пропагандна делатност као и климатско лечилиште Тестера које је Покрајински одбор Црвеног крста Војводине 25. априла 1951. године отворио као превентивну установу дечије заштите, у чијој је близини организован Центар Подмлатка Црвеног крста 1955. године.